Biologija i fiziologija
Bagrem - sve o vrstama, sadnji, medenju PDF Ispis E-mail
Autor Damir Rogulja   
Utorak, 04 Listopad 2011 08:15

bagremU našoj udruzi UP „Pčelinjak" u potrazi smo za kvalitetnim i raznovrsnim sadnicama bagrema. Proučavajući literaturu na zadanu temu kolega Vlatko Milanović je naletio na jedan članak iz Šumarskog lista iz 1988 godine pod naslovom BAGREMOVA ŠUMA KAO ISPAŠA ZA PČELE. Članak su napisali prof. Đuro Rauš, mr. Joso Vukelić i ing. Željko Španjol svi sa Šumarskog fakulteta u Zagrebu.

Za sadnju medonosnih bagremovih šuma autori preporuručuju medonosne i takozvane dvonamjenske vrste bagremova. U Mađarskoj postoji pet vrsta oplemenjenih bagrema za pčelarske primjene: »Rozsazsin - AC«, (ružičasti AC tip), »Debreceni-2« (debrecinsfci br. 2), »Halvanyrozsaszim« (svjetloružičasti), »Debreceni 3-4« (debrecinski br. 3-4) i »Matyusi 1-3« (maćuški br. 1-3), zatim postoji pet dvonamjenskih oplemenjenih vrsta i za šumarske i za pčelarske potrebe: »Zalai« iz županije Zala), »Kiskunsagi« (iz ravnice Kiskungsag), »Csaszartoltesi« (iz predjela Ssaszartoltes), »Egylevelu« (jednolisni) i »Vati - 46 (iz mjesta Vat. br. 46), Halmagy, 1975).

Ažurirano Petak, 07 Listopad 2011 08:59
Više...
 
Plesni jezik pčele PDF Ispis E-mail
Autor Damir Rogulja   
Petak, 25 Veljača 2011 12:09

ples

Lars Čitka

Objavljeno u časopisu PČELARSKI ŽURNAL br. 2, (januar – mart 2009)

Eksperimentalni psiholozi koji rade sa ljudima imaju jednu suštinsku prednost u odnosu na naučnike koji proučavaju ponašanje životinja. Razlog tome je što čovek može da pruži verbalni prikaz svog iskustva. Na primer, on može reći: „Ova dva svetlosna zraka različitih boja izgledaju podjednako svetlo” ili „Izgleda da se ovaj objekat nalazi na većoj udaljenosti od onog drugog”. Ovakvi direktni izveštaji olakšavaju proučavanje načina na koji se informacije dobijene sa čulne periferije, odnosno čulnih organa koji se nalaze u direktnom kontaktu sa okruženjem, procesuiraju u mozgu.

Perceptivni svet životinja i ljudi često se veoma razlikuje. Mnoge životinje poseduju čulne sposobnosti koje nama ljudima nedostaju; na primer, insekti mogu videti ultravioletnu i polarizovanu svetlost, ali kako oni stvarno opažaju svet oko sebe, na osnovu informacija iz senzorne periferije, najčešće nismo u mogućnosti da shvatimo. Zbog toga što životinje ne mogu da opišu svoje čulne utiske, naš pristup njima najčešće je baziran na indirektnim psihofizičkim testovima, gde ponašanje životinja u osnovi zavisi od metoda motivacije i treniranja. Neke životinje, međutim, opisuju svet oko sebe, doduše ne na način koji bismo mi mogli neposredno da razumemo. Možda najbolji primer te vrste predstavljaju medonosne pčele (roda Apis) koje pomoću simboličkog jezika međusobno komuniciraju o bogatim izvorima hrane. Osluškujući ovu komunikaciju naučnici su nedavno stekli jedinstven uvid u perceptivni svet insekata.

Ažurirano Petak, 25 Veljača 2011 12:19
Više...
 
Ususret „Dalmatini“ - Rodoljub Živadinović dr.med. PDF Ispis E-mail
Autor Damir Rogulja   
Utorak, 02 Studeni 2010 14:01

rodoljub_ivadinoviOd 13.-14. studenog 2010.  u Hotelu Katarina (gospodarska zona Podi), Dugopolje (kod Splita) održat će se 1. međunarodni pčelarski sajam „Dalmatina", a prvi dan, u subotu 13. studenog,  u 11:45 Rodoljub Živadinović, dr.med. (Srbija) govorit će na temu  „Hrana i ishrana pčela"

Naglasci iz predavanja:

Hrana je od suštinske važnosti za pčele

Pčele troše veliku količinu meda, i do 200 kg godišnje po zajednici pčela, kao i do 55 kg polena

Pčela troši 10-20% svoje težine za jedan sat leta (230 puta zamahne u sekundi).

To je isto kao kada bi čovek trošio 7-14 kg šećera na sat!

Ažurirano Utorak, 02 Studeni 2010 14:14
Više...
 
Matična mliječ - znanstvene potvrde njene učinkovitosti PDF Ispis E-mail
Autor Damir Rogulja   
Petak, 07 Kolovoz 2009 08:19

(sažetak)

dr.orsolic

Prof. dr. sc. Nada Oršolić
Zavod za animalnu fiziologiju, Prirodoslovno-matematički fakultet, Zagreb,Rooseveltov trg 6

Ažurirano Utorak, 18 Kolovoz 2009 11:44
Više...